Kako pristupiti samoobrani od noža

Velika je zabluda verovati da je dovoljno naucčiti nekoliko zahvata pa biti siguran da cće se svaki sukob rešiti u našu korist.

I majstor može, sticajem okolnosti, pretrpeti neuspeh. Nije  bitno  o  kom  momentu  je  recč:  slaba  koncentracija,  neprecizan  pokret,  neodgovarajucći zahvat ili slicčno.

Slucčajnosti i nepredvidive okolnosti uvek su ukljucčene u onaj redovan tok dogadjaja.

Samoodbrana od napada nožem spada u "viši kurs" borilacčkih vještina. Čovjek mora dobro da poznaje odbranu od nenaoružanog napadacča da bi efikasno mogao da se brani i od onoga sa oružjem.

Nož je u rukama veštog cčoveka veoma opasno oružje. Potrebni su velika koncentracija, hladnokrvnost i dobra obucčenost da bi cčovek brzo i uspešno savladao napadacča. Medjutim, ne  treba  ni  preterivati,  iako  su  u  strahu  "velike  ocči",  pa  preuvelicčavaju  velicčinu  noža, ozbiljnost   situacije   i   umešnost   napadacča.   Oružje,   kako   su   govorili   drevni   ucčitelji dalekoistocčnih borilacčkih veština, nije ništa drugo do produžetak tela. Dakle, situacija je ista kao da se borite sa cčovekom koji ima nešto duže ruke.

Samoodbrana od napada nožem bila je proucčavana dugo i studiozno tako da postoji veoma   mnogo   tehnika,   od   kojih   je   svaka   podesna   samo   za   odredjenu   vrstu   napada. Univerzalne  odbrane  nema.  Potrebno  je,  zbog  toga,  dugo  vežbati  i  dobro  uvežbati  mnoge nacčine  odbrane,  kako  bi  u  realnosti  samoodbrana  bila  automatski  odgovor  na  napadacčev pokret.

U borbi na život i smrt, ne treba se zavaravati, sve je dozvoljeno. U takvim uslovima osnovno pravilo je "ubij ili cćeš biti ubijen", a jedno drugo pravilo kaže "jedan udarac rešava sve".  Ove  kratke,  jezgrovite  izreke  poticču  iz  vremena  od  više  hiljada  godina  unazad,  sa

"Divljeg Istoka", koji je, iako je to malo poznato, bio neuporedivo suroviji od "Zakona kolta" i "Divljeg Zapada", i naravno, ne mogu se bukvalno preneti u naš današnji mirnodopski život.

Pre  svega,  ide  se  na  to  da  se  sukob  izbegne  -  da  se  borba  završi  pre  nego  što  je  i pocčela. Tek ako borbu nikako nije mogucće izbecći, nastaje bitno drugačija situacija.

Praktični aspekt

Udarci, poluge, bacanja i ostali zahvati primenjuju se tako da sprecče akciju protivnika i odvrate ga od njegove namere. Ali, smesta se prestaje sa primenom tehnika samoodbrane kada se vidi da se protivnik urazumio. Zloupotreba tehnika kažnjava se zakonom isto kao i upotreba hladnog oružja, (i kad je poznavalac borilacčke veštine napadnut), jer su tehnike isto toliko,  pa  cčak,  i  opasnije.  U  bliskoj  borbi,  na  poludistanci  i  u  kontaktu,  ove  tehnike  su efikasnije i od vatrenog oružja. Jer, pištolj valja izvaditi iz džepa ili futrole, a za to vreme onaj  koji  to  radi  može  ostati  bez  oba  oka  ili  otputovati  u  "carstvo  snova".  Isto  tako  pušku treba skinuti sa ramena, eventualno repetirati, a za to vreme on može biti ubijen.

Obucčeni ljudi veoma brzo vade pištolj - brže nego prosecčan policajac može da podigne ruku.  Ali,  eksperti  borilacčkih  veština  ipak  su  brži.  Na  primer,  Brus  Li  (B r u c e  L e e)  je  bio  veoma  brz  u zadavanju udaraca. Godine 1965. u studiju "Twentieth Century Fox" izmjereno je da je "ispucavao" direkt za jednu osminku sekunde. Kako je Brus kasnije usavršio i veštinu i sebe, vrlo je verovatno da je bio i brži.

Majstor borilacčkih veština upotrebljava tehnike u borbi po svom nahodjenju, pazecći samo  da  ne  pretera  i  da  ne  ubije  onog  protivnika  koga  je  dovoljno  onesvestiti,  slomiti  mu ruku,  ili  ga,  nanošenjem  velikog  bola,  podrediti  našoj  volji.  "Ubij  ili  cćeš  biti  ubijen"  jeste osnovni zakon borbe na život i smrt, ali nije jevandjelsko pravilo. Majstorstvo u borilacčkim veštinama  podrazumeva  superiornost  nad  napadacčem  i  napadom  svake  vrste,  a  nadmocćan cčovek nema potrebe, niti bi smeo, da ide u krajnost. Krivicčni zakoni gotovo svih zemalja u svetu imaju jednu odredbu koja može da služi kao orijentir u borbi. To je - "Nužna odbrana". Nikada ne treba primeniti više nego što je nužno. Tako se necće povrediti ni zakoni zemlje, niti ljudsko prirodno pravo.

Kao što vecć  biva, svako pravilo ima izuzetaka, pa je tako i u ovom slucčaju. Pravilo

"ubij  ili  cćeš  biti  ubijen"  važi  u  potpunosti  u  uslovima  opštenarodne  odbrane  i  društvene samozaštite.

Pažljivo posmatranje protivnika može da "kaže" mnogo.

Često se u svakodnevnom govoru cčuje kako smo "pozeleneli od besa", "pocrveneli od ljutnje" ili "pobledeli od straha". Iza ovako literalnih izraza stoji fiziološka suština - cčovek daje snažne znake unutrašnjeg zbivanja u organizmu menjanjem boje kože. Crvenilo manje zabrinjava. Izazvano je silovitim pokušajima parasimpaticčkog nervnog sistema da uspostavi ravnotežu u organizmu. Ljutit protivnik kod koga je lice crveno od srdžbe, redje napada od onoga stisnutih usana i bledog lica. Unutrašnji konflikt cčoveka crvenog u licu takve je prirode da  ga  cčitavog  zaustavlja  i  kocči,  dok  je  onaj  bledog  lica  spreman  za  akciju.  Doduše,  ni  sa jednim se ne treba šaliti, ali bledoliki je spremniji za napad, ako se odmah ne smiri, ili mu se ne zapreti pretnjom snažnijom od njegove.

Mogu se posmatrati ne samo fiziološke odlike napadacča, nego i tehnicčke.

Ako cčovek stoji s nožem, a ne napada, nije mudro prilaziti mu, nadajucći se da je ono što je naucčeno dovoljno, jer se uopšte ne zna kako cće napasti. Pricći naoružanom napadacču - to sebi mogu dozvoliti samo eksperti, kojima njihova briljantna tehnika dozvoljava da budu ravnodušni na to da li je, ili nije, napadacč  naoružan, kao i na to, ko je i kakav je napadacč.

Ako je protivnik vecć  zamahnuo nožem, onda su mogucćnosti i vrste njegovih napada vecć  ogranicčene, mada ne i malobrojne.

Ako je secčivo nadole od malog prsta, udarac cće najverovatnije docći odozgo nadole - takozvani štajerski bod. Ali napad može docći i polukružno s desna na levo ili s leva na desno. Opis  je  dat, i  svi  sledecći  cće biti  takvi,  pod pretpostavkom  da se  nož  drži i  da  se zamahuje desnom rukom. Isto to, samo obrnuto, važi i za levu stranu.

Ako je secčivo nagore od palca onda cće udarac biti nanesen odozdo nagore - takozvani "bosanski bod" - ali isto tako može docći i s desna na levo ili s leva na desno. Napad, cčak, može biti izveden odozgo nadole.

Ako se nož sa secčivom u pravcu koji pokazuje palac drži u visini kuka, može docći do vrlo nezgodnog, brzog i direktnog boda, slicčnog direktnom ubodu kod macčevanja.

Postoji i napad kada protivnik drži jednom rukom za odecću ili neki deo tela, a drugom napada nožem.

Ponekad  se  dogadja  da  se  protivnik  "igra"  nožem,  prebacujucći  ga  iz  jedne  u  drugu ruku,  ili  okrecćucći  ga  u  jednoj  ruci  u  razlicčite  položaje.  Pošto  se  takva  akcija  nužno  radi  u odredjenom ritmu mora se, što pre, "procčitati" taj ritam i izbiti nož iz ruke napadacča.

Postoji napad nožem s ledja. Zatim, napad sa dva noža - u svakoj ruci protivnika po jedan. Postoji još mogucćnost da napadacč gadja nozem. Tu je odbrana veoma složena i zahteva posebno uvežbavanje.

Još jedna je oblast samoodbrane izuzetno teška - kada ima više naoružanih napadacča. Tada  nema  oklevanja, niti  razmišljanja  o  posledicama.  Pravilo  je "udari  pa  onda  razmisli". Teška je odbrana od više nenaoružanih napadacča, a kamoli kada su još s oružjem.

Kada ima više protivnika besmisleno je biti blag, jer se time broj napadacča bitno ne smanjuje.  Ne  sme  se  ustrucčavati  ni  od  primene  najstrožijih  mera.  Poželjno  je  da  se  svaki napadacč  najkracćim  putem  definitivno  eliminiše  is  borbe  -  udarcima,  bacanjima  na  glavu, lomljenjem ruku ili nogu.

 (klikni za video)

Iskustvo je pokazalo da je snaga grupe u brojnosti - kada se ova redukuje, preostali se  obicčno  razbeže.  Osim  toga,  svaka  grupa, bilo formalna (neka  banda)  ili  neformalna (slucčajno  i  trenutno  skupljena  grupa)  ima  svog  vođu.  

Kada  se  lider  "izbaci  iz  igre"  drugi, cčesto, sami odustaju. Scena je slicčna onima iz "vestern" filmova - kada kauboji Indijancima ubiju poglavicu, ovi, sami, odmah napuštaju bojište, makar u tom trenutku bili i nadmocćni.

Zato, ako je mogucće, treba otkriti ko je vodja i što pre s njim srediti racčune.

Autori:  Ljuba Vračarević, Branimir Šegvić